обремѐнити

обременити

Стална адреса

Лема

обременити

Извор

том 3, стр. 879, редослед 18

—
натоварити (коме) бреме, терет; оптеретити.
— Неће мене нитко обременити.
Вел.
Мати је обремењена била другом дјецом и пословима. Мат. обрѐсти (се) и о̀брести (се), -ѐте̄м (се) сврш. = обрети (се) 1. наћи (се).
— Гдје би је год саму обрео
— било на пазару, било на води ... пред њом се кочио и банио.
Љуб.
Царица Милица је дошла да обрете главу Лазареву.
Војн.
2. пронаћи, открити.
— Да нам је запитати и оне геније штоно су обрели највећа чудеса нашега вијека ... колико су, снујући своје велике основе, каве ... попили.
Јурк.
Изненада разабереш да си у себи обрео нову душу̀.
Андр. Н.

Пододреднице

~ се

1. наћи се, створити се, појавити се негде изненада. — Приметише га тек кад се обрео насред собе. Петр. В. Нитко не зна како се обрео у Вучјој Луци. Куш. 2. окренути се, обрнути се. — Обре се око себе збуњено. Божић. 3. претворити се. — Мелајско се поље обрете у џомбе. Сиј

наћи се, створити се, појавити се негде изненада.окренути се, обрнути се.претворити се.

Изворни текст (OCR)

обремѐнити, -ѐменӣм сврш. натоварити (коме) бреме, терет; оптеретити. — Неће мене нитко обременити. Вел. Мати је обремењена била другом дјецом и пословима. Мат. обрѐсти (се) и о̀брести (се), -ѐте̄м (се) сврш. = обрети (се) 1. наћи (се). — Гдје би је год саму обрео — било на пазару, било на води ... пред њом се кочио и банио. Љуб. Царица Милица је дошла да обрете главу Лазареву. Војн. 2. пронаћи, открити. — Да нам је запитати и оне геније штоно су обрели највећа чудеса нашега вијека ... колико су, снујући своје велике основе, каве ... попили. Јурк. Изненада разабереш да си у себи обрео нову душу̀. Андр. Н.