обрѐћи

обрећи QA: medium

Стална адреса

Лема

обрећи

Варијанте

о̀брећи

Извор

том 3, стр. 879, редослед 23

—
и о̀брекне̄м (аор. обрѐко2, обрѐче и о̏брече; прил. пр. обрѐка̄вши и о̀брека̄вши; р. прид. о̀брекао, обрѐкла и о̀брекла, -ло; трп. прид. обрѐчен, -ѐна, -ѐно) сврш. обећати, дати реч, обавезати се на што.
аор. — аористприл. пр. — прилог прошлог временаприл. — прилогпр. — примерр. прид. — радни глаголски придевприд. — придевтрп. прид. — трпни придев
— Обрекла сам им веру примити.
Кост. Л.
Нијеси ми писао гдје си, како си обрекао
Ков. А.

Пододреднице

~ се

а. обећати се. — Сви се објеху нама обрекли. Шен. б. обећати једно другом брак; дати реч да ће ступити (с ким) у брак. — Одлазила је у Митровицу, где се била обрекла једном другу. Поп. Ј. Ту су ce заrледали и обрекли једно другом. Андр. И

обећати се.обећати једно другом брак; дати реч да ће ступити (с ким) у брак.

Изворни текст (OCR)

обрѐћи и о̀брећи, о̀брече̄м, обрѐче̄м и о̀брекне̄м (аор. обрѐко2, обрѐче и о̏брече; прил. пр. обрѐка̄вши и о̀брека̄вши; р. прид. о̀брекао, обрѐкла и о̀брекла, -ло; трп. прид. обрѐчен, -ѐна, -ѐно) сврш. обећати, дати реч, обавезати се на што. — Обрекла сам им веру примити. Кост. Л. Нијеси ми писао гдје си, како си обрекао Ков. А.