о̀бриси̏

обриси

Лема

обриси

Етимологија

Russian

Извор

том 3, стр. 880, редослед 15

1.
лик (слика) нејасних, овлашних црта, обележен само контурама, скица; силуета.
— nојави ce сред јасне ноћи на брду Грича црни обрис торња светога Марка.
Шен.
Обриси Апенина оцртавали су се према небу млечне боје.
Јак.
Нестајали су дани у тамним обрисима прошлости.
Сим.
2.
црта, линија.
— Тај женски торзо ... рељефношћу својих обриса окамени ... извјесно тијело.
Крл.
3.
скица, оно што се прво забележи на хартији.
— Много рада лежи између прво обриса и зреле густоће литерарног ткива.
Михиз

Изворни текст (OCR)

о̀бриси̏ м рус. 1. лик (слика) нејасних, овлашних црта, обележен само контурама, скица; силуета. — nојави ce сред јасне ноћи на брду Грича црни обрис торња светога Марка. Шен. Обриси Апенина оцртавали су се према небу млечне боје. Јак. фиг. Нестајали су дани у тамним обрисима прошлости. Сим. 2. црта, линија. — Тај женски торзо ... рељефношћу својих обриса окамени ... извјесно тијело. Крл. 3. скица, оно што се прво забележи на хартији. — Много рада лежи између прво обриса и зреле густоће литерарног ткива. Михиз.