обри́ца̄ње

обрицање

Лема

обрицање

Извор

том 3, стр. 881, редослед 2

—
гл. им. од обрицати (се) обри́цати (се), о̀брӣче̄м (се) несврш. и уч. према обрећи (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
обри́чити (се), о̀брӣчӣм (се) сврш. покр. обријати (се). — Он обричи бијелу браду.
НП Вук

Изворни текст (OCR)

обри́ца̄ње с гл. им. од обрицати (се). обри́цати (се), о̀брӣче̄м (се) несврш. и уч. према обрећи (се). обри́чити (се), о̀брӣчӣм (се) сврш. покр. обријати (се). — Он обричи бијелу браду. НП Вук.