Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

обрла́тити

сврштом 3, стр. 881

обрла́тити

обрлатити

Лема

обрлатити

Извор

том 3, стр. 881, редослед 6

  1. 1.

    окренути (кога) на своју страну, придобити.

    — Сина ти је обрлатила, да знаш.
    Рад. Д.
    Дјед је добре воље, сад га могу обрлатити да ми испуни најновију жељу.
    Пав.
  2. 2.

    обузети, обухватити.

    — Пјена му је избијала на уста и обрлатила уснице, браду и нос.
    Ков. А.
Изворни текст (OCR)
обрла́тити, обр̀ла̄тӣм сврш. 1. окренути (кога) на своју страну, придобити. — Сина ти је обрлатила, да знаш. Рад. Д. Дјед је добре воље, сад га могу обрлатити да ми испуни најновију жељу. Пав. 2. обузети, обухватити. — Пјена му је избијала на уста и обрлатила уснице, браду и нос. Ков. А.