обрне

Лема

обрне

Извор

том 3, стр. 881, редослед 14

5.а.
војском доле. Нех. променити, изменити.
— Трска је ... обрнула политику и удружила се с руским непријатељима
Нов.
5.б.
преобратити, преокренути.
— Кад не можеш одвратит удес црни, стрпљењем га у шалу ти обрни.
Богд.
5.в.
навести, обрлатити.
— Момир је обрнуо сав свет на своју страну.
Каш.
5.г.
претворити.
— Стаде тутањ нашијех пушака, и обрне сватове у снопље.
Ботић
6.
променити тему разговора, почети говорити нешто друго; почети говорити друкчије или другим језиком.
— Пише ли ти старији син Петар?
— обрне говор Иво.
Ћип.
Сједнувши обрну талијански да им нешто прича.
Мат.
7.
настати, почети.
— Кад обрну треће љето, наканих се и отидох.
Вук
плећа 1) побећи; 2) окренути леђа.

Фразе

главе неће да обрне ни да погледа; ~ (други) лист почети друкчије, на други начин (поступати); ~ копље престати се борити; окрени — обрни узми како год хоћеш, овако или онако, друго не може бити, погледавши са свих страна;

Пододреднице

~ се

1. а. окренути се. — Јеле се обрне и угледа је. Војн. Станко га погледа ... па се обрне на другу страну. Шимун. б. преврнути се, окренути се целим телом. — Нека се обрне на леђа. Вес. 2. а. погледати окрећући се, осврнути се. — Обрте се једном два по соби. Лаз. Л. б. осврнути се, потражити. — Стани, рече у себи. Обрни се за неким предметом. Дотужити можеш од фантазирања. Божић. 3. преокренути се, променити се. — Послије смо разумјели да сте заиста били јако болесни, но хвала Богу кад се на добро обрнуло. Вук. 4. приволети се коме, пристати уз кога. — Како се цура преврнула и уједанпут к мени обрнула. Шен. Али се Ошкоп не обрну богу, јер му ђаво бјеше обрекао дуг вијек. Мат

окренути се.преврнути се, окренути се целим телом.погледати окрећући се, осврнути се.осврнути се, потражити.преокренути се, променити се.приволети се коме, пристати уз кога.

Изворни текст (OCR)

обрне с војском доле. Нех. 5. а. променити, изменити. — Трска је ... обрнула политику и удружила се с руским непријатељима. Нов. б. преобратити, преокренути. — Кад не можеш одвратит удес црни, стрпљењем га у шалу ти обрни. Богд. в. навести, обрлатити. — Момир је обрнуо сав свет на своју страну. Каш. Г. претворити. — Стаде тутањ нашијех пушака, и обрне сватове у снопље. Ботић. 6. променити тему разговора, почети говорити нешто друго; почети говорити друкчије или другим језиком. — Пише ли ти старији син Петар? — обрне говор Иво. Ћип. Сједнувши обрну талијански да им нешто прича. Мат. 7. настати, почети. — Кад обрну треће љето, наканих се и отидох. Вук.