Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀бр̄нут

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 881

о̀бр̄нут

обрнут

Стална адреса

Лема

обрнут

Извор

том 3, стр. 881, редослед 12

  1. 1.

    трп. прид. од обрнути

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    који је сасвим различит; који противуречи другоме, супротан.

    — Научници су се још дуго служили обрнутом методом.
    Баб.
    Садржај и опсег појма стоје у обрнутом односу.
    Лог. 2
Изворни текст (OCR)
о̀бр̄нут, -а, -о 1. трп. прид. од обрнути. 2. који је сасвим различит; који противуречи другоме, супротан. — Научници су се  још дуго служили обрнутом методом. Баб. Садржај и опсег појма стоје у обрнутом односу. Лог. 2.