обр́нути
обрнути QA: medium
Лема
обрнути
Извор
том 3, стр. 881, редослед 13
- 1.
(аор. обр́ну2 и о̀брто2) сврш. окренути (1).
— Уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава.
Обрне главу, као да хотице хтједе показати своју зловољу.
- 2.
променити правац кретања, упутити на другу страну.
— Берлински уговор ... је Аустрију, избачену из Немачке, обрнуо на исток.
- 3.
управити у извесном правцу.
— Он би обрнуо према њему свој непостојани поглед.
- 4.
отићи, упутити се.
— Они сви изиђу из шанца ... па оданде обрне куд је ко знао.
Цар Солиман
Изворни текст (OCR)
обр́нути, о̀бр̄не̄м (аор. обр́ну2 и о̀брто2) сврш. 1. окренути (1). — Уђе у собу, обрте кључ у брави и леже да спава. Ранк. Обрне главу, као да хотице хтједе показати своју зловољу. Шимун. 2. променити правац кретања, упутити на другу страну. — Берлински уговор ... је Аустрију, избачену из Немачке, обрнуо на исток. Јов. С. 3. управити у извесном правцу. — Он би обрнуо према њему свој непостојани поглед. Десн. 4. отићи, упутити се. — Они сви изиђу из шанца ... па оданде обрне куд је ко знао. Вук. Цар Солиман