оброња́ва̄ње

оброњавање

оброњавање

том 3, стр. 882, редослед 8

—
гл. им. од оброњавати (се) оброња́вати (се), -о̀ња̄ва̄м (се) несврш. и уч. према обронити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

оброња́ва̄ње с гл. им. од оброњавати (се). оброња́вати (се), -о̀ња̄ва̄м (се) несврш. и уч. према обронити (се).