о̀бртати

обртати

Лема

обртати

Извор

том 3, стр. 883, редослед 7

1.
несврш. и уч према обрнути.
несврш. — несвршени глагол
2.а.
(с ким) поступати.
с — средњи род
— Био сам »господски син« разуме се да је учитељ обртао са мном друкче.
Марк. Св.
Он би хтио владику којим би могао обртати по својој вољи.
Мат.
2.б.
(кога) заваравати, варати, окретати, чинити (с киме) шта се хоће.
с — средњи род
— Сувише је мек и добар ... па га везују и обрћу како хоће.
Андр. И.
3.
прометати, радити са чиме.
— Фрау Роза седи у свом »биро«, прави новац, шаље га сину, а он га тамо у свету даље и боље обрће.
Сек.

Фразе

~ кабаницу мењати мишљење, уверење, став ~ кога око малога прста имати велики утицај на кога, радити с киме по својој вољи; ни главе не обрће не мари, баш га брига; обрће (други) лист мења понашање, поступа друкчије (обично горе, строже итд.).

поче му се свест ~ добио је несвестицу.

Пододреднице

~ се

1. несврш. према обрнути се. 2. а. окретати се око себе у месту. — Откада се свијет обрће, био нам је једнак вазда. Шен. б. окретати се у круг (око чега). — Гледам онога коња ... који се обрће око оне мотке, па све мислим како му се већ једном не заврти мозак. Јак. 3. бити везан (за кога или за што). — За време кнеза Михаила се сва наша спољашња политика обртала око Русије. Јов. С

несврш. према обрнути се.окретати се око себе у месту.окретати се у круг (око чега).бити везан (за кога или за што).

Изворни текст (OCR)

о̀бртати, -рће̄м несврш. 1. несврш. и уч. према обрнути. 2. а. (с ким) поступати. — Био сам »господски син« разуме се да је учитељ обртао са мном друкче. Марк. Св. Он би хтио владику којим би могао обртати по својој вољи. Мат. б. (кога) заваравати, варати, окретати, чинити (с киме) шта се хоће. — Сувише је мек и добар ... па га везују и обрћу како хоће. Андр. И. 3. прометати, радити са чиме. — Фрау Роза седи у свом »биро«, прави новац, шаље га сину, а он га тамо у свету даље и боље обрће. Сек.