Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

обру́бити

сврштом 3, стр. 884

обру́бити

обрубити

Лема

обрубити

Извор

том 3, стр. 884, редослед 5

  1. 1.

    обрегати, опсећи, сасећи.

    — У врту му једна крушmа, ине воћке већ је сјекиром обрубио.
    Ков. А.
  2. 2.а.

    опшити, опточити рубом.

    — Црноока госпођица, са врло красним ципелама, обрубљеним крзном, чула се да вришти.
    Мил.
  3. 2.б.

    окружити, оивичити, уоквирити.

    — Лице, још сада свјеже сачувано, обрубљено црном косом.
    Цар Е.
  4. 3.

    намрешкати.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Гледа море већ обрубљено подневним вјетрићем.
    Војн.
  5. 4.

    фиг. обузети; стегнути.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Обруби га тјескоба.
    Божић
Изворни текст (OCR)
обру́бити, о̀брӯбӣм сврш. 1. обрегати, опсећи, сасећи. — У врту му једна крушmа, ине воћке већ је сјекиром обрубио. Ков. А. 2. а. опшити, опточити рубом. — Црноока госпођица, са врло красним ципелама, обрубљеним крзном, чула се да вришти. Мил. В. б. окружити, оивичити, уоквирити. — Лице, још сада свјеже сачувано, обрубљено црном косом. Цар Е. 3. покр. намрешкати. — Гледа море већ обрубљено подневним вјетрићем. Војн. 4. фиг. обузети; стегнути. — Обруби га тјескоба. Божић.