обру́жити

обружити

Стална адреса

Лема

обружити

Извор

том 3, стр. 884, редослед 10

а.
учинити ружним, нагрдити, наружити.
— То исто чувство обружило је и лијепо, духовито лице госпође Матковић.
Коз. Ј.
б.
нанети срамоту, осрамотити.
— Обружи ми цVретина кућу, мислио је.
Мил.
в.
В. Погрдили су ме и обружили ваши пријатељи. Креш.
в. — (после броја) век

Пододреднице

~ се

повр. и уз. повр. нагрдити себе илиједан другога, наружитисе; осрамотитисе

Изворни текст (OCR)

обру́жити, о̀брӯжӣм сврш. а. учинити ружним, нагрдити, наружити. — То исто чувство обружило је и лијепо, духовито лице госпође Матковић. Коз. Ј. б. нанети срамоту, осрамотити. — Обружи ми цVретина кућу, мислио је. Мил. В. Погрдили су ме и обружили ваши пријатељи. Креш.