о̏брӯч
обруч
Лема
обруч
Извор
том 3, стр. 884, редослед 20
- 1.а.
(лок. обру́чу и о̏брӯчу; ген мн. обру́ча̄ и о̏бру̏ча̄) метални или дрвени круг којим се причвршћују дуге на бурету, каци и сл. да чврсто стоје једна уз другу.
— Он је ... набијао обруч на кацу.
- 1.б.
халка, беочуг.
— У зиду је био забијен дебео гвозден обруч.
- 2.
дрвено коло, котур којим се деца играју терајући га штапићем.
— Терају шареним штапићем шарени куповни обруч.
Дјеца ... котрљају обруче.
- 3.
фиr. круг, колут.
— Очи му се светлеле, око њих се обавио обруч тамнила.
Златни жути обручи задњега сунца спуташе облаке тешке над градом.
- 4.
фиг. мноштво људи у кругу око чега.
— У ... сељачком обручу око касарне оејећала се узбудљива напетост пуне ишчекивања.
Нашла се опкољена обручем ... жена.
- 5.
фиг. опкољавање, вкружење, блокада.
— Наше јединице извукле су се из обруча фашиста].
Два дана и двије ноћи крчио је он себи пу́т из обруча.
- 6.а.
стега, дисциплина
— Држава као војна и привредна организација стално је јачала, и све више стезала појединце у свој обруч. Јов. С. б оквир, границе (чега).
— Скокнуо си без припреме из обруча пристојности.
Ја видим ... како с праском, прскају сви они обручи старе животне моћи друштвене.
Фразе
затворити ~ војн. затворити, завршити опкољавање; набити један, два обруча (1а) обићи један, два пута (око чега). — Спасоје ... наби око куће два обруча, и ништа — тишина свуда. Сиј.; стезати ~ око кога сужавати круг опкољавања (непријатеља); фиг. вршити већи притисак на кога.
Изворни текст (OCR)
о̏брӯч м (лок. обру́чу и о̏брӯчу; ген. мн. обру́ча̄ и о̏бру̏ча̄) 1. а. метални или дрвени круг којим се причвршћују дуге на бурету, каци и сл. да чврсто стоје једна уз другу. — Он је ... набијао обруч на кацу. Лал. б. халка, беочуг. — У зиду је био забијен дебео гвозден обруч. Шен. 2. дрвено коло, котур којим се деца играју терајући га штапићем. — Терају шареним штапићем шарени куповни обруч. Срем. Дјеца ... котрљају обруче. Кал. 3. фиr. круг, колут. — Очи му се светлеле, око њих се обавио обруч тамнила. Петр. В. Златни жути обручи задњега сунца спуташе облаке тешке над градом. Кркл. 4. фиг. мноштво људи у кругу око чега. — У ... сељачком обручу око касарне оејећала се узбудљива напетост пуне ишчекивања. Ћоп. Нашла се опкољена обручем ... жена. Божић. 5. фиг. опкољавање, вкружење, блокада. — Наше јединице извукле су се из обруча фашиста]. Поп. Ј. Два дана и двије ноћи крчио је он себи пу́т из обруча. Донч. 6. а. стега, дисциплина — Држава као војна и привредна организација стално је јачала, и све више стезала појединце у свој обруч. Јов. С. б оквир, границе (чега). — Скокнуо си без припреме из обруча пристојности. Мих. Ја видим ... како с праском, прскају сви они обручи старе животне моћи друштвене. Вас.