обр́шити
обршити
Лема
обршити
Извор
том 3, стр. 885, редослед 23
- 1.
свршити, учинити, обавити.
— Како-тако, ипак је он свој посао обршио.
Овај заиста у часу с тиме обрши.
- 2.
доживети несрећу; рђаво проћи, десити се (коме) што зло, рђаво.
dialectal— Овако ти сваки непријатељ обршшио и на мору и на суху, као што је данас овај Фурлан!
Он се уметнуо на покојног стрица ... и обршиће ка̑ он.
Пододреднице
свршити се, обавити се. — Издао ... је налог... да се по законима и обичајима обри̑и и једно и друго. Шуб
Изворни текст (OCR)
обр́шити, о̀бр̄шӣм сврш. 1. свршити, учинити, обавити. — Како-тако, ипак је он свој посао обршио. Маш. Овај заиста у часу с тиме обрши. Креш. 2. покр. доживети несрећу; рђаво проћи, десити се (коме) што зло, рђаво. — Овако ти сваки непријатељ обршшио и на мору и на суху, као што је данас овај Фурлан! Љуб. Он се уметнуо на покојног стрица ... и обршиће ка̑ он. Мат.;