обу̀здати
обуздати
Лема
обуздати
Извор
том 3, стр. 886, редослед 17
- —
задржати у границама допуштеног, савладати, зауздати, укротити.
— Собарица ... није могла да обузда своје злобе напрам старој госпођи.
У оваквим временима много је лакше покренути него обуздати људе.
Фразе
обуздај (свој) језик каже се као опомена некоме да пази на оно што г0- вори или да мање говори. ж~еӣкк
Пододреднице
савладати се. — Имао је своју заставу, али касније се обуздао. Л 1905. обу̀зе̄ти, о̀бузме̄м сврш. 1. обујмити, обухватити рукама, загрлити. — Јанош ју је], жељно и снажно, својим рукама обузео. Берт. 2. а. заузети, освојити. — Турци обузму Сријем и ту се стане на зимици. Љуб. б. обрасти, спопасти; окружити. — Милунци дође тешко, па је обузеше сузе. Шапч. Нас ће обузети горостасна шума. Уј. в. запахнути. — Чим је Ростов ушао на кућна врата, обузе га задах ... болнице. Крањч. Стј. г. заокупити. — Њу обузеше мале церемоније, испуњавање ситних обреда. Мил. В. Она бијаше ... обузета мојим свијетом мисли. Леск. Ј. 3. фиг. захватити; спопасти (обично какво осећање); савладати. — Тада ме обузела тешка чамотиња. Нам. Обузе га опет жеља дознати штогод о баруници. Ков. А. Учу обузе умор. Ћос. Д
Изворни текст (OCR)
обу̀здати, -а̄м сврш. задржати у границама допуштеног, савладати, зауздати, укротити. — Собарица ... није могла да обузда своје злобе напрам старој госпођи. Том. У оваквим временима много је лакше покренути него обуздати људе. Ћос. Д.