Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

обу̀зрочити

сврштом 3, стр. 886

обу̀зрочити

обузрочити

Лема

обузрочити

Извор

том 3, стр. 886, редослед 20

  1. —

    (коrа с чега) окривити (кога за што); приписати коме у грех, оклеветати.

    с — средњи род
    — Мора да остави Милано, јер га тамошња полиција обузрочи с карбонарства.
    Матош
    Кори слугу што хоће да обузрочи с крађе пошгтена човјека.
    Ћип.
    2. проузроковати.
    — Одједном ишчезне бол, обузрочен чврсто стегнутим ланцима.
    Гор.
Изворни текст (OCR)
обу̀зрочити, -ӣм сврш. (коrа с чега) окривити (кога за што); приписати коме у грех, оклеветати. — Мора да остави Милано, јер га тамошња полиција обузрочи с карбонарства. Матош. Кори слугу што хоће да обузрочи с крађе пошгтена човјека. Ћип. 2. проузроковати. — Одједном ишчезне бол, обузрочен чврсто стегнутим ланцима. Гор.