обу̀рвати
обурвати
Лема
обурвати
Извор
том 3, стр. 887, редослед 20
- 1.
срушити, оборити.
— Џамију турску обурваше.
Рј
- 2.
опхрвати, обузети.
— Года је дошла још много лепша откако је осиромашила и жалост је обурвала.
Пододреднице
срушити се, оборити се. — Ипак се један коњ обурва и паде међV запрегу. Јак. Нађох где се зид обурвао и нешто као пећина се направило. Лал. обурда́вати (се), обу̀рда̄ва̄м (се) покр. несврш. и уч. према обурдати (се), обурвавати (се). — Ја сам стијена која сему себе обурдава. КН 1959. обу̀рдати (се), -а̄м (се) сврш. покр. обурвати (се). — То баш долази када вјерује да се спасао. Баш му се тада обурда испод ногу! Тур
Изворни текст (OCR)
обу̀рвати, -а̄м сврш. 1. срушити, оборити. — Џамију турску обурваше. Вук Рј. 2. опхрвати, обузети. — Года је дошла још много лепша откако је осиромашила и жалост је обурвала. Дов.