о̀бурити
обурити
Лема
обурити
Извор
том 3, стр. 887, редослед 21
- —
безл. настати (о својим кућама док није обурило. Божић.
времену̀ с буром). — Сељаци су се путили
Пододреднице
доћи с буром, окренути на буру. — Снијег се обурио, али и прориједио. Божић. Биће берићетно; није као лани жито] ... само да се не обури. Сим
Изворни текст (OCR)
о̀бурити, -ӣ сврш. безл. настати (о времену̀ с буром). — Сељаци су се путили својим кућама док није обурило. Божић.