Одредница

о̀бути

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 888

о̀бути

обути

Лема

обути

Извор

том 3, стр. 888, редослед 5

  1. 1.

    (трп. прид. обу̀вен, -ѐна -ѐно) сврш. навући обућу на ноге (себи или другом); купити обућу коме.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Што си босоног? ... Што те није мати обула?
    Вес.
    Ти га створи, ти га отхрани, ти назуј и обуј.
    Коз. И.
  2. 2.

    потковати.

    — Под множином коњских копита, обувених у гвоздене потковице, земља је јечала.
    Моск.
  3. 3.

    фиг. обући, заоденути.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Хумац је обула с врха до дна гора: зеленика, планика и мрча.
    Љуб.

Фразе

треба се добро ~ треба се припремити, показати се. — То је, брајко, летњи дан, а не жена ... Али ту се треба добро обути.
Андр. И.

Пододреднице

~ се

навући обућу (себи). — Принесе му обућу. Он се обу брзо. Вес. фиг. заоденути се. — Дивно гора у зелен с обула. Змај

навући обућу (себи).
Изворни текст (OCR)
о̀бути, о̏бује̄м (трп. прид. обу̀вен, -ѐна, -ѐно) сврш. 1. навући обућу на ноге (себи или другом); купити обућу коме. — Што си босоног? ... Што те није мати обула? Вес. Ти га створи, ти га отхрани, ти назуј и обуј. Коз. И. 2. потковати. — Под множином коњских копита, обувених у гвоздене потковице, земља је јечала. Моск. 3. фиг. обући, заоденути. — Хумац је обула с врха до дна гора: зеленика, планика и мрча. Љуб.