обуча́ва̄ње

обучавање

обучавање

том 3, стр. 889, редослед 4

—
гл. им. од обучавати (се) обуча́вати (се), -у̀ча̄ва̄м (се) несврш. и уч. према обучити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

обуча́ва̄ње с гл. им. од обучавати (се). обуча́вати (се), -у̀ча̄ва̄м (се) несврш. и уч. према обучити (се).