обу́ћи
обући
Лема
обући
Варијанте
о̀бӯћи
Извор
том 3, стр. 888, редослед 14
- 1.
ставити одело, рухо или део одела на тело (своје или туђе).
— Тада у кошуље њих обуку.
Чим буде обукао капут, он ће право из касарне у затвор.
За ту згоду обукао је рукавице.
- 2.
обути.
— Морао бих бар на једну ногу обући ципелу.
- 3.
превући нечим; покрити.
— Тамом бих небо обуко̑ ја.
Коње је обукао у бијелу пјену.
унифрорму постати војник.
Фразе
~ мантију постати свештеник;
Пододреднице
1. а. навући на себе, ставити на себе одело, одећу, обућу. — Узалуд су се обукле ... у платнене блузе. Јанк. Нестрпљиво се обуче, па сиђе у врт. Кал. б. фиг. зазеленити се, олистати, покрити се лишћем. — Било је већ топло прољетно вријеме. Шума се већ сва обукл. Крањч. С. 2. снабдети се оделом. — Пред учитељски испит добих већу суму новаца. Обукох се, оденух се, стекох многа познанства. Ранк. 3. фиг. навући униформу, мантију и тиме постати војник, калуђер и сл. — Тако се носе ... фратарски ђаци, докле се не »обукџ«. Мат
Изворни текст (OCR)
обу́ћи и о̀бӯћи, -у́че̄м сврш. 1. ставити одело, рухо или део одела на тело (своје или туђе). — Тада у кошуље њих обуку. М-И. Чим буде обукао капут, он ће право из касарне у затвор. Вас. За ту згоду обукао је рукавице. Креш. 2. обути. — Морао бих бар на једну ногу обући ципелу. Лаз. Л. 3. превући нечим; покрити. — Тамом бих небо обуко̑ ја. Јакш. Ђ. Коње је обукао у бијелу пјену. Креш.