Одредница

обу́ћи

сврштом 3, стр. 888

обу́ћи

обући

Стална адреса

Лема

обући

Варијанте

о̀бӯћи

Извор

том 3, стр. 888, редослед 14

  1. 1.

    ставити одело, рухо или део одела на тело (своје или туђе).

    — Тада у кошуље њих обуку.
    М-И
    Чим буде обукао капут, он ће право из касарне у затвор.
    Вас.
    За ту згоду обукао је рукавице.
    Креш.
  2. 2.

    обути.

    — Морао бих бар на једну ногу обући ципелу.
    Лаз. Л.
  3. 3.

    превући нечим; покрити.

    — Тамом бих небо обуко̑ ја.
    Јакш. Ђ.
    Коње је обукао у бијелу пјену.
    Креш.
    унифрорму постати војник.

Фразе

~ мантију постати свештеник;

Пододреднице

~ се

1. а. навући на себе, ставити на себе одело, одећу, обућу. — Узалуд су се обукле ... у платнене блузе. Јанк. Нестрпљиво се обуче, па сиђе у врт. Кал. б. фиг. зазеленити се, олистати, покрити се лишћем. — Било је већ топло прољетно вријеме. Шума се већ сва обукл. Крањч. С. 2. снабдети се оделом. — Пред учитељски испит добих већу суму новаца. Обукох се, оденух се, стекох многа познанства. Ранк. 3. фиг. навући униформу, мантију и тиме постати војник, калуђер и сл. — Тако се носе ... фратарски ђаци, докле се не »обукџ«. Мат

навући на себе, ставити на себе одело, одећу, обућу.фиг. зазеленити се, олистати, покрити се лишћем.снабдети се оделом.фиг. навући униформу, мантију и тиме постати војник, калуђер и сл.
Изворни текст (OCR)
обу́ћи и о̀бӯћи, -у́че̄м сврш. 1. ставити одело, рухо или део одела на тело (своје или туђе). — Тада у кошуље њих обуку. М-И. Чим буде обукао капут, он ће право из касарне у затвор. Вас. За ту згоду обукао је рукавице. Креш. 2. обути. — Морао бих бар на једну ногу обући ципелу. Лаз. Л. 3. превући нечим; покрити. — Тамом бих небо обуко̑ ја. Јакш. Ђ. Коње је обукао у бијелу пјену. Креш.