Одредница

обја́вити

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 855

обја́вити

објавити

Стална адреса

Лема

објавити

Извор

том 3, стр. 855, редослед 3

  1. 2.

    (аор. 2. и

    аор. — аорист
  2. 3.

    о̏бја̄вӣ трп. прид. о̀бја̄вљен) сврш.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  3. 1.

    учинити што јавним, огласити, обелоданити, саопштити (обично већем броју, мноштву људи).

    — Коначно је ту одлуку објавио педесетак пута.
    Креш.
    Издавач је имао ... смелости да ... објави ову књигу чија је прођа тако ризична.
    Михиз
  4. 2.

    прогласити (за кога или што), наименовати.

    archaic
    — Кнез је објављен за пунољетнога.
    Вук
  5. 3.

    необ. наредити, заповедити.

    необ. — необично
    — Објавите тишину.
    Креш.

Фразе

~ рат а) обавестити једну државу да против ње отпочиње рат; б) фиr. изјаснити се као противник, непријатељ. — Литератури је] ... објавио рат.
Лит. 1957

Пододреднице

~ се

појавити се, искрснути, постати познат, показати се. — Тај Ђурђевдан остао је у сећању света као дан кад се Аника објавила. Андр. И. Паскал му се објавио као ... узвишена свјетлост. Крл

појавити се, искрснути, постати познат, показати се.
Изворни текст (OCR)
обја́вити, о̀бја̄вӣм (аор. 2. и 3. л. о̏бја̄вӣ трп. прид. о̀бја̄вљен) сврш. 1. учинити што јавним, огласити, обелоданити, саопштити (обично већем броју, мноштву људи). — Коначно је ту одлуку објавио педесетак пута. Креш. Издавач је имао ... смелости да ... објави ову књигу чија је прођа тако ризична. Михиз. 2. заст. прогласити (за кога или што), наименовати. — Кнез је  објављен за пунољетнога. Вук. 3. необ. наредити, заповедити. — Објавите тишину. Креш.