Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀ван

мтом 3, стр. 890

о̀ван

ован

Стална адреса

Лема

ован

Варијанте

о́ван

Извор

том 3, стр. 890, редослед 9

  1. 1.

    (мн. о̀внови и о́внови, ген. о̏вно̄ва̄ и о́вно̄ва̄) врста домаће животиње, мужјак овце.

    zoology
    мн. — множинаген. — генитивзоол. — зоологија
  2. 2.

    (Ован) астр. сазвежђе у северном делу неба, у појасу зодијака.

    астр. — астрономија
  3. 3.

    дуг балван с гвозденом овновском главом на крају, којим су римски војници рушили зидове и врата, капије градова које су освајали.

    history
    ист. — историјски, историјас — средњи род
    — Исту функцију коју су у римско вријеме обављали гвоздени овнови ... данас ... врше оклопљени тенкови.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
о̀ван и о́ван, о́вна м (мн. о̀внови и о́внови, ген. о̏вно̄ва̄ и о́вно̄ва̄) 1. зоол. врста домаће животиње, мужјак овце. 2. (Ован) астр. сазвежђе у северном делу неба, у појасу зодијака. 3. ист. дуг балван с гвозденом овновском главом на крају, којим су римски војници рушили зидове и врата, капије градова које су освајали. — Исту функцију коју су у римско вријеме обављали гвоздени овнови ... данас ... врше оклопљени тенкови. Крл.