Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

оваплоће́ње

стом 3, стр. 890

оваплоће́ње

оваплоћење

Лема

оваплоћење

Извор

том 3, стр. 890, редослед 12

  1. 1.

    гл. им. од оваплотити (се).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именица
  2. 2.

    слика, лик, остварење.

    — Био је сушто оваплоћење љубазности ичовечности.
    Мил.
    В. оваплоћи́вати (се), -о̀ћује̄м (се) несврш.
    — оваплоћавати (се).
Изворни текст (OCR)
оваплоће́ње с 1. гл. им. од оваплотити (се). 2. слика, лик, остварење. — Био је сушто оваплоћење љубазности ичовечности. Мил. В. оваплоћи́вати (се), -о̀ћује̄м (се) несврш. — оваплоћавати (се).