Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ови́так

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 893

ови́так

овитак

Лема

овитак

Извор

том 3, стр. 893, редослед 15

  1. 1.

    (мн. -и́ци) м оно чиме је што обавијено, омот.

    мн. — множина
    — Дршћући скину овитак.
    Шен.
    Пише писац биљешке на овитку. НИН 1958.
  2. 2.

    коло (плес).

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Да и ти поиграш ... Хоћу, рече он и стаде пред овитак малко снебивајући се.
    Мат.
Изворни текст (OCR)
ови́так, -тка (мн. -и́ци) м 1. оно чиме је што обавијено, омот. — Дршћући скину овитак. Шен. Пише писац биљешке на овитку. НИН 1958. 2. покр. коло (плес). — Да и ти поиграш ... Хоћу, рече он и стаде пред овитак малко снебивајући се. Мат.