овла́дати

овладати

Лема

овладати

Извор

том 3, стр. 893, редослед 31

1.а.
заузети, освојити, завладати.
— Непријатељ је био успео да овлада половином града. Дед.
1.б.
настати, појавити се, распрострети се у пуној мери, у пуној величини, преовладати, завладати.
— Овладала је дубока јесенска тиха ноћ.
Тур.
У соби овлада тишина.
Срем.
2.а.
савладати, оборити; победити.
— Овлада је силан умор. Цар
2.е.
остаће се опет живо, овладаће се једном и та ту̑га. Ћоп.
2.б.
обузети, прожети.
— Гнев му је срцем овладао.
Јакш. Ђ.
Силно гануће овлада њиме.
Леск. Ј.
3.
добро упознати, научити, проучити што.
— Веслањем човјек је ... савладавао извјесне природне запреке у циљу да њима овлада.
Весл.

Фразе

~ собом уздржати се, савладати се.

Изворни текст (OCR)

овла́дати, о̀вла̄да̄м сврш. 1. а. заузети, освојити, завладати. — Непријатељ је био успео да овлада половином града. Дед. В. б. настати, појавити се, распрострети се у пуној мери, у пуној величини, преовладати, завладати. — Овладала је дубока јесенска тиха ноћ. Тур. У соби овлада тишина. Срем. 2. а. савладати, оборити; победити. — Овлада је силан умор. Цар Е. остаће се опет живо, овладаће се једном и та ту̑га. Ћоп. б. обузети, прожети. — Гнев му је срцем овладао. Јакш. Ђ. Силно гануће овлада њиме. Леск. Ј. 3. добро упознати, научити, проучити што. — Веслањем човјек је ... савладавао извјесне природне запреке у циљу да њима овлада. Весл.