Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

овлаште́ње

стом 3, стр. 894

овлаште́ње

овлаштење

Лема

овлаштење

Извор

том 3, стр. 894, редослед 13

  1. 1.

    = овлашћење 1. гл. им од овластити.

    гл. — глагол, глаголски
  2. 2.

    писмена потврда, пимени докуменат којим се преноси право (на некога) да што уради (обично у име овластиоца).

    — Предаде једном чиновнику писмено овлаштење Маргаретине сестре.
    Цар М.
Изворни текст (OCR)
овлаште́ње с = овлашћење 1. гл. им. од овластити. 2. писмена потврда, пимени докуменат којим се преноси право (на некога) да што уради (обично у име овластиоца). — Предаде једном чиновнику писмено овлаштење Маргаретине сестре. Цар М.