оврто̀главити

овртоглавити

Лема

овртоглавити

Извор

том 3, стр. 896, редослед 27

—
добити вртоглавицу.
— Већ је био прилично овртоглавио толико гледајући у небо. Креш овр́ћи и о̀вр̄ћи, овр́ше̄м (овр́хӯ; аор. овр́хох, 2. и 3. л. о̏вр̄ше; имп. овр́си; прил. пр. овр́ха̄в(ши) и о̀вр̄ха̄в(ши); р. прид. о̀вр̄хао, овр́хла и о̀вр̄хла -ло; трп. прид. овр́шен и овр̀шен) (ек. и ијек.) сврш. завршити вршидбу.
— Који су имали боље коње оврхли су вршај.
Јакш. Ђ.
Снопље оврху, овршено вију.
Шим. С.

Изворни текст (OCR)

оврто̀главити, -ӣм сврш. добити вртоглавицу. — Већ је био прилично овртоглавио толико гледајући у небо. Креш. овр́ћи и о̀вр̄ћи, овр́ше̄м (овр́хӯ; аор. овр́хох, 2. и 3. л. о̏вр̄ше; имп. овр́си; прил. пр. овр́ха̄в(ши) и о̀вр̄ха̄в(ши); р. прид. о̀вр̄хао, овр́хла и о̀вр̄хла -ло; трп. прид. овр́шен и овр̀шен) (ек. и ијек.) сврш. завршити вршидбу. — Који су имали боље коње оврхли су вршај. Јакш. Ђ. Снопље оврху, овршено вију. Шим. С.