Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

овр̀шиво̄ст

жтом 3, стр. 897

овр̀шиво̄ст

овршивост

Лема

овршивост

Извор

том 3, стр. 897, редослед 1

  1. —

    правн. стање онога што се може овршити, извршивост.

    правн. — правни, правнички
    — Биљежничким исправама призната је овршивост.
    Мј. 1926.
Изворни текст (OCR)
овр̀шиво̄ст, -ости ж правн. стање онога што се може овршити, извршивост. — Биљежничким исправама призната је  овршивост. Мј. 1926.