о̀гањ
огањ QA: medium
Лема
огањ
Извор
том 3, стр. 898, редослед 28
- 1.
ватра.
— Стално је подстицао огањ буковим цепаницама.
Ја на огњу садашњицс пусте улудо гинем.
- 2.
метак, тане из убојног оружја; паљба.
— Они бију огњем из пушака.
Бојни топи огањ наложише.
- 3.а.
пожар.
— Оrањ ... љути бјесни у дубокој планинској чести.
- 3.б.
пламен сјај.
— Можда ће ... бљеснут ... мој спомен као кратак свјетионички оrањ.
У њезину оку сијевне зеленкаст оrањ.
- 3.в.
пламен; светлост од ватре на огњишту или од осветљења у кући.
— Доле у селу задњи огњи згасли.
- 4.
фиг. кућа, дом (с огњиштем).
— Тер од главе по жут цекин иште, а од огња по дебела овна.
- 5.а.
велика врућина, жега, припека.
— Препукла земља жедна вапи, од Илиндана огањ пржи.
- 5.б.
висока телесна температура.
— Четврти дан појави се грозница с огњем.
- 6.
средство за паљење ватре (упаљач, кресиво, огњило).
— Сваки вади огањ из њедара.
Дао му и једну цигару, али немају оrањ. Нен. Љ.7. жестина, силина, ватреност.
— Огњеви се боја разrоре још јаче.
У огњу четврте офанзиве, у страхотама Грмеча и Шатора ... наши народноослободилачки одбори су положили свој испит.
Фразе
блудећи ~ слаб пламичак који се понекад јавља над барама. — Она је једна од оних лепота ... које као блудећи оrањ воде људе у пропаст. Скерл.; горети на два огња в. горети на две ватре (уз ватра изр.); горети на сто огњева бити изложен многобројним опасностима, тешкоћама; да(ва)ти ~ опалити, пуцати из ватреног оружја; живи ~ врло окретна, живахна, вредна особа; ~ небески 1) муња и гром; 2) претерана врућина; ~ паклени рлг. паклене муке; огњем и мачем свим расположивим средствима, не презајући ни од највећег терора (спроводити нешто); пасти, падати у ~ в. пасти у ватру (у3 ватра изр.); планути као ~ јако и нагло се разљутити, планути у љутњи, гневу; пре да- (ва)ти (нешто) огњу спалити, спаљивати; просути ~ опалити из ватреног оружја.
Изворни текст (OCR)
о̀гањ, -гња м 1. ватра. — Стално је подстицао огањ буковим цепаницама. Андр. И. фиг. Ја на огњу садашњицс пусте улудо гинем. Кркл. 2. метак, тане из убојног оружја; паљба. — Они бију огњем из пушака. Радич. Бојни топи огањ наложише. Март. 3. а. пожар. — Оrањ ... љути бјесни у дубокој планинској чести. М-И. б. пламен сјај. — Можда ће ... бљеснут ... мој спомен као кратак свјетионички оrањ. Андр. И. фиг. У њезину оку сијевне зеленкаст оrањ. Мих. в. пламен; светлост од ватре на огњишту или од осветљења у кући. — Доле у селу задњи огњи згасли. Дуч. 4. фиг. кућа, дом (с огњиштем). — Тер од главе по жут цекин иште, а од огња по дебела овна. Маж. И. 5. а. велика врућина, жега, припека. — Препукла земља жедна вапи, од Илиндана огањ пржи. Дуч. б. висока телесна температура. — Четврти дан појави се грозница с огњем. Ћип. 6. средство за паљење ватре (упаљач, кресиво, огњило). — Сваки вади огањ из њедара. Март. Дао му и једну цигару, али немају оrањ. Нен. Љ.7. жестина, силина, ватреност. — Огњеви се боја разrоре још јаче. Вит. У огњу четврте офанзиве, у страхотама Грмеча и Шатора ... наши народноослободилачки одбори су положили свој испит. Дед. В.