Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̏гла̄в

мтом 3, стр. 900

о̏гла̄в

оглав

Стална адреса

Лема

оглав

Извор

том 3, стр. 900, редослед 2

  1. 1.

    и ж део опреме (улара или узде) који се ставља животињи (обично коњу, магарцу итд.) око главе и за који се она води

    ж — женски родитд. — и тако даље
    — Уђе водећи за оглав кулаша.
    Мат.
    Његове страсти ... су се већ биле изоглавиле из оглави разума.
    Креш.
  2. 2.

    горњи део ципеле. Бак. Реч.

Изворни текст (OCR)
о̏гла̄в м и ж 1. део опреме (улара или узде) који се ставља животињи (обично коњу, магарцу итд.) око главе и за који се она води. — Уђе водећи за оглав кулаша. Мат. фиг. Његове страсти ... су се већ биле изоглавиле из оглави разума. Креш. 2. горњи део ципеле. Бак. Реч.