огласи́ва̄ње

огласивање

огласивање

том 3, стр. 900, редослед 19

в.
гл. им. од огласивати (се) огласи́вати (се), -а̀сује̄м (се) несврш. в. оглашавати (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголв. — (после броја) век
— Чујеш ли шта огласује звоно?
Ћос. Д.

Изворни текст (OCR)

огласи́ва̄ње с гл. им. од огласивати (се). огласи́вати (се), -а̀сује̄м (се) несврш. в. оглашавати (се). — Чујеш ли шта огласује звоно? Ћос. Д.