о̀гласница

огласница

Лема

огласница

Извор

том 3, стр. 901, редослед 2

1.
објава, оглас.
— На доњим су прозорима ... висјеле двије-три тискане огласнице.
Креш.
2.
књига огласа и наредби.
— Предао је старјешина Марко књигу огласницу једном другоме, који је на мјесто њега постао старјешина. Коз. Ј о̀гла̄ти (се), -а̄м (се) сврш. покр. в. огледати (се).
Вук
Рј.

Изворни текст (OCR)

о̀гласница ж 1. објава, оглас. — На доњим су прозорима ... висјеле двије-три тискане огласнице. Креш. 2. књига огласа и наредби. — Предао је старјешина Марко књигу огласницу једном другоме, који је на мјесто њега постао старјешина. Коз. Ј о̀гла̄ти (се), -а̄м (се) сврш. покр. в. огледати (се). Вук Рј.