оглаши́ва̏ње

оглашивање

оглашивање

том 3, стр. 901, редослед 7

в.
гл. им. од оглашивати (се) оглаши́вати (се), -а̀шује̄м (се) несврш. в. оглашавати (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголв. — (после броја) век

Изворни текст (OCR)

оглаши́ва̏ње с гл. им. од оглашивати (се). оглаши́вати (се), -а̀шује̄м (се) несврш. в. оглашавати (се).