оглѐдало

огледало

Лема

огледало

Извор

том 3, стр. 901, редослед 12

1.а.
углачана површшина, обично од стакла, у којој се одражавају предмети који се пред њом налазе, зрцало.
1.б.
мирна водена површина; водена површина уопште.
— Одједном се нашли пред црним огледалом Дунава. Ћос.
1.б.
Швејку се прохтјело да се добро огледа у воденом огледалу. Јонке.
1.в.
нешто што је (по облику и сјају) налик на огледало.
— Шаком се не може ухватити ... огледало сунца.
Матош
2.
фиг. слика, одраз.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Светска изложба у Бриселу треба да буде огледало привредних и другиХ активности појединих земаља. Пол. 1958.

Фразе

криво ~ испупчено или издубено огледало које даје искривљену слику предмета.

Изворни текст (OCR)

оглѐдало с 1. а. углачана површшина, обично од стакла, у којој се одражавају предмети који се пред њом налазе, зрцало. б. мирна водена површина; водена површина уопште. — Одједном се нашли пред црним огледалом Дунава. Ћос. Б. Швејку се прохтјело да се добро огледа у воденом огледалу. Јонке. в. нешто што је (по облику и сјају) налик на огледало. — Шаком се не може ухватити ... огледало сунца. Матош. 2. фиг. слика, одраз. — Светска изложба у Бриселу треба да буде огледало привредних и другиХ активности појединих земаља. Пол. 1958.