Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

огло̀бити

сврштом 3, стр. 902

огло̀бити

оглобити

Лема

оглобити

Извор

том 3, стр. 902, редослед 3

  1. 1.

    казнити глобом, новчаном казном.

    — Iошто ce је успротивио наредби ... укорен је и оглобљен.
    Вел.
  2. 2.

    узети коме као накнаду (за што); отети.

    — Реци ти мени колико да ме оглобиш за сандук]?
    — распитивао се.
    Рад. Д.
Изворни текст (OCR)
огло̀бити, о̀глобӣм сврш. 1. казнити глобом, новчаном казном. — Iошто ce је успротивио наредби ... укорен је и оглобљен. Вел. 2. узети коме као накнаду (за што); отети. — Реци ти мени колико да ме оглобиш за сандук]? — распитивао се. Рад. Д.