о̀глушан
оглушан
Лема
оглушан
Извор
том 3, стр. 902, редослед 23
- —
правн. који је изазван оглухом, који је донесен због оглухе:
осуда. Деан. Рј. оглу́шати се, о̀глӯша̄м се несврш. в. оглушавати се.
Изворни текст (OCR)
о̀глушан, -шна, -шно правн. који је изазван оглухом, који је донесен због оглухе: