Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

огова́ратн

несврштом 3, стр. 904

огова́ратн

оговаратн

Стална адреса

Лема

оговаратн

Извор

том 3, стр. 904, редослед 8

  1. 1.

    говорити ружно, лоше о одсутном, кудити, опадати; сплеткарити.

    — Ова паланка оговара и клевета од јутра до мрака.
    Сек.
  2. 2.

    правдати, бранити, образлагати чији поступак.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Дјевер млађи неву оговара.
    НПХ

Пододреднице

~ се

1. уз. повр. оговарати један другог. — Студирају, баве се науком ... оговарају се повише. Дом. 2. покр. правдати се, оправдавати се, испричавати се. — Дуго сам се опирао и оговарао да ко не помисли да сам се на дукате слакомио. Љуб

уз. повр. оговарати један другог.правдати се, оправдавати се, испричавати се.
Изворни текст (OCR)
огова́ратн, -о̀ва̄ра̄м несврш. 1. говорити ружно, лоше о одсутном, кудити, опадати; сплеткарити. — Ова паланка ... оговара и клевета од јутра до мрака. Сек. 2. покр. правдати, бранити, образлагати чији поступак. — Дјевер млађи неву оговара. НПХ.