Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ого̀лити

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 904

ого̀лити

оголити

Лема

оголити

Извор

том 3, стр. 904, редослед 20

  1. 1.

    (трп. прид. о̀гољен) сврш. учинити голим, нагим (скинувши коме одећу, уклонивши лишће, перје, уништивши шуму итд).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Санчу свуку гуњ и оголе га.
    Вел.
  2. 2.

    учинити сиромашним, опленити, опљачкати.

    — (Баци му пуну кесу ..) Е, на, на, на! Зајази се, оголио си ме!
    Кост. Л.
  3. 3.

    фиг. показати без икаква прикривања, разоткрити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Горке сам плако̑ сузе ... оголивши идеалне лажи.
    Крањч. С.
    Једном ће се морати све то изнети пред свет, оголити.
    Станк.
Изворни текст (OCR)
ого̀лити, о̀голӣм (трп. прид. о̀гољен) сврш. 1. учинити голим, нагим (скинувши коме одећу, уклонивши лишће, перје, уништивши шуму итд). — Санчу свуку гуњ и оголе га. Вел. 2. учинити сиромашним, опленити, опљачкати. — (Баци му пуну кесу ..) Е, на, на, на! Зајази се, оголио си ме! Кост. Л. 3. фиг. показати без икаква прикривања, разоткрити. — Горке сам  плако̑ сузе ... оголивши идеалне лажи. Крањч. С. Једном ће се морати све то изнети пред свет, оголити. Станк.