Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀го̄ј

мтом 3, стр. 904

о̀го̄ј

огој

Лема

огој

Извор

том 3, стр. 904, редослед 16

  1. —

    и о̏гоја ж нега, неговање; раскош.

    ж — женски род
    — Ваља земљу добро држати у огоју, тј. добро обрађивати.
    Павл.
    Ко држи коње о̀го̄(л), -о̀ла, -о̀ло подоста, прилично го, на доброј огоји морају добри бити.
    Вук Рј.
    голетан. — Правом мјером мјери и вага тијсла огола.
    Кам.
Изворни текст (OCR)
о̀го̄ј, -оја м и о̏гоја ж нега, неговање; раскош. — Ваља земљу добро држати у огоју, тј. добро обрађивати. Павл. Ко држи коње на доброј огоји морају добри бити. Вук Рј. о̀го̄(л), -о̀ла, -о̀ло подоста, прилично го, голетан. — Правом мјером мјери и вага тијсла огола. Кам.