о̏града
ограда
Лема
ограда
Извор
том 3, стр. 906, редослед 10
- 1.а.
оно чиме је што ограђено, одвојено од другог чега (о земљишту, забрану, дворишту и сл.).
— Уз вртну ограду зацрвењеле се јагоде.
- 1.б.
средство које служи као затита на ивици, рубу моста, степеница, балкона итд.
— Сео је поред камените ограде н мосту.
- 2.
ограђен простор (вртић, повртњак, обор за стоку и сл.).
— Тек у огради, иза стаје ... он клону главом у збијен миришљав пласт.
- 3.
фиг. преграда, граница.
— Осећала је ... потребу ... да уклони мучну ограду која их је делила.
Кант ... је порушио ограде између теоретскога и практичкога ума.
- 4.
фиг. ограђивање, ограничавање, резерва (изражени уз неку замерку, примедбу на чије мишљење или изјаву).
— Само уз овакву начелну ограду могу да вам одам стопостотну дискрецију.
- 5.
круг око Месеца и Сунца. Рј. А.
Фразе
жива ~ живица; загајена ~ покр. забран; зубна ~ зуби. — Попи напитак и пусти кроз ограду зубну. М-И; језик за ограду ! језик за зубе, ћути, шути, не говори! — Ја теби истину казујем ... па језик за ограду!
Изворни текст (OCR)
о̏града ж 1. а. оно чиме је што ограђено, одвојено од другог чега (о земљишту, забрану, дворишту и сл.). — Уз вртну ограду зацрвењеле се јагоде. Гор. б. средство које служи као затита на ивици, рубу моста, степеница, балкона итд. — Сео је поред камените ограде н мосту. Андр. И. 2. ограђен простор (вртић, повртњак, обор за стоку и сл.). — Тек у огради, иза стаје ... он клону главом у збијен миришљав пласт. Ћоп. 3. фиг. преграда, граница. — Осећала је ... потребу ... да уклони мучну ограду која их је делила. Поп. Ј. Кант ... је порушио ограде између теоретскога и практичкога ума. Баз. 4. фиг. ограђивање, ограничавање, резерва (изражени уз неку замерку, примедбу на чије мишљење или изјаву). — Само уз овакву начелну ограду могу да вам одам стопостотну дискрецију. Крл. 5. круг око Месеца и Сунца. Рј. А.