огра́дити
оградити
Лема
оградити
Извор
том 3, стр. 906, редослед 13
- 1.
подићи ограду, окружити оградом.
— Дигао плот ... те оградио градину.
- 2.
одвојити.
— Зар ... може да ... сина огради од друштва, од злих људи?
- 3.
опколити, окружити.
— Фратар ... оградио објема рукама уста па им довикује: »Полако!«
- 4.
саградити, сазидати, подићи.
— У пећини још борави какав злосрећни човек, који бољег крова није могао да огради.
- 5.
проузроковати, начинити, учинити.
archaic— Хоће наћи закучицу Турци, тер и с нама оградити кавгу.
Пододреднице
1. одвојити се; издвојити се неком оградом. — Узалуд човјек покушава да ништа не види и не чује, да се од свега огради и сакрије. Ћоп. Вршњаци ... су с поженили, оградили за себе. Сим. 2. учинити ограду (4), резерву, ограничити се (при давању неке изјаве, мишљења и сл.); изјавити да се не слаже с ким или чим. — Зашто се није оградио од Гвоздена и бранио своје убеђење. Ћос. Д. Допустите ми да се оградим начелно. Лит. 1957. 3. настати, створити се, начинити се. — Што с учини, што с огради, од сокола попа Марка! Вук. Ил се свађа оградила сама ... или њеко о невјери ради. Март
Изворни текст (OCR)
огра́дити, о̀гра̄дӣм сврш. 1. подићи ограду, окружити оградом. — Дигао плот ... те оградио градину. Вес. 2. одвојити. — фиг. Зар ... може да ... сина огради од друштва, од злих људи? Шуб. 3. опколити, окружити. — Фратар ... оградио објема рукама уста па им довикује: »Полако!« Мат. 4. саградити, сазидати, подићи. — У пећини још борави какав злосрећни човек, који бољег крова није могао да огради. Жуј. 5. заст. проузроковати, начинити, учинити. — Хоће наћи закучицу Турци, тер и с нама оградити кавгу. Март.