Одредница

огра̀јисати

сврштом 3, стр. 906

огра̀јисати

ограјисати QA: medium

Стална адреса

Лема

ограјисати

Етимологија

Turkish

Извор

том 3, стр. 906, редослед 20

  1. награјисати, настрадати.

    — Не знаш, брајко да је толико већ њих ограјисало на старој ћуприји? Ад. о̀гранак?, -а̄нка (мн. о̀гра̄нци; ген. о̀грана̄ка̄) 1. мања, тања грана која се одваја од веће гране.
    — Ветрић шушкара кроз лишће високих церова, клопарају суви огранци.
    Дом.
    Полијећу гори кроз огранке.
    НПХ
  2. 2.

    нешто споредно, мање важно, што се грана, одваја од свога главног дела, главне артерије и сл.:~ пута, нервни, живчани ~, ~ струје.

    — Расуло ... породице Огњанов ... Игњатовић је приказао у огранцима фабуле романа Васа Решшпект. Глиг.
  3. 3.

    геогр. споредан ланац, одвојак у планинском венцу, нижа планинска коса.

    — Од Заrреба све до Сусједа пружа)у се горски огранци од главне косе према равници.
    Шен.
  4. 4.

    споредна грана, део породице, племена, народа, која се издваја од главне.

    — Најмлађи огранак дугачкога Вујадина растао је и ђикао.
    Срем.
    5. подружница, филијала, секција.
    — То су ... раднички синдикати са својим огранцима у центру и провинцији. Пиј. о̀гранак?, -а̄нка м исход, излазак (сунца).
    — Златно сунце на огранку обасја му блиједо, мученичко лице.
    Кум.
Изворни текст (OCR)
огра̀јисати, -ише̄м сврш. тур. награјисати, настрадати. — Не знаш, брајко ... да је толико већ њих ограјисало на старој ћуприји? Ад. о̀гранак?, -а̄нка (мн. о̀гра̄нци; ген. о̀грана̄ка̄) 1. мања, тања грана која се одваја од веће гране. — Ветрић шушкара кроз лишће високих церова, клопарају суви огранци. Дом. Полијећу гори кроз огранке. НПХ. 2. нешто споредно, мање важно, што се грана, одваја од свога главног дела, главне артерије и сл.:~ пута, нервни, живчани ~, ~ струје. — Расуло ... породице Огњанов ... Игњатовић је приказао у огранцима фабуле романа Васа Решшпект. Глиг. 3. геогр. споредан ланац, одвојак у планинском венцу, нижа планинска коса. — Од Заrреба све до Сусједа пружа)у се горски огранци од главне косе према равници. Шен. 4. споредна грана, део породице, племена, народа, која се издваја од главне. — Најмлађи огранак дугачкога Вујадина растао је и ђикао. Срем. 5. подружница, филијала, секција. — То су ... раднички синдикати са својим огранцима у центру и провинцији. Пиј. о̀гранак?, -а̄нка м исход, излазак (сунца). — Златно сунце на огранку обасја му блиједо, мученичко лице. Кум.