о̀грејати
огрејати
Лема
огрејати
Извор
том 4, стр. 7, редослед 4
- 1.
ијек. о̀гријати, сврш 1. дати, пренети или примити топлоту (ватре, сунца и сл.), загрејати.
— Упрље и огреју парче козјеr меса.
- 2.
фиr. створити пријатност, милину, задовољство.
— С мојом мајком ... ју је огријало ведро и топло друштво ове срдачне жене.
- 3.
родити се, гранути (о сунцу).
— Знате да се град отвара пошто сунце огрије?
Фразе
где ме (га итд.) је прво сунце огрејало у моме (његовом итд.) родном месту, у завичају; да и мене (тебе, нас итд.) сунце огреје да и мени (теби, нама итд.) срећа дође, осмехне се; ~ душу осетити психичко, душевно олакшање; ~ столицу провести дуже времена на неком послу, остати дуго радећи. — Још ниси огријо̂ банску столицу и већ су пред тобом ... господа псикала на мене. Шен.; сунце огрејано (огрејало) песн. жарко сунце; тако ме не огрејало сунце нар. не доживео, дабогда.
Пододреднице
себе огрејати. — Наложили велику ватру и добро се огрејали. Петр. М. фиг. обузети, прожети се чиме што је пријатно (милином, задовољством). — Душа му се огрије задовољством. Ђал
Изворни текст (OCR)
о̀грејати, -је̄м, ијек. о̀гријати, сврш. 1. дати, пренети или примити топлоту (ватре, сунца и сл.), загрејати. — Упрље и огреју парче козјеr меса. Ћос. Д. 2. фиr. створити пријатност, милину, задовољство. — С мојом мајком ... ју је огријало ведро и топло друштво ове срдачне жене. Шкреб. 3. родити се, гранути (о сунцу). — Знате да се град отвара пошто сунце огрије? Мат.