Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

огр́нути

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 9

огр́нути

огрнути

Стална адреса

Лема

огрнути

Извор

том 4, стр. 9, редослед 5

  1. 2.

    (аор. 2. и

  2. 3.

    о̏гр̄нӯ и о̀грте) сврш.

  3. 1.

    покрити кога пребацивши преко њега какав покривач (ради заштите од хладноће, кише и сл.), набацити на кога део одеће (обично капут не закопчавајући га).

    сл. — слично
    — Марамом огрте госпођу пажљиво.
    Јанк.
    М. фиг. Шета по палуби огрнута мјесечином и посута звијездама.
    Вил.
  4. 2.

    окопати пригрћући земљу уз биљку, загрнути (2б).

    — Провлачи се кроз огрнуте кукурузе.
    Ранк.
  5. 3.а.

    фиг. огрлити (2а).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Бршљан је твоје витко божанско дјело огрнуо. Цес.
  6. 3.б.

    огрлити (2б), обузети, захватити.

    — Као огањ га је огрнуо тај осјећај.
    Андр. И.

Пододреднице

~ се

1. покрити се пребацивши преко себе какав покривач, набацити на себе део одеће (обично капут не закопчавајући га). — Напољу је жеrа, али се деда огрнуо капутом. Макс. 2. са објектом у инстр. значи бити у таквом стању, положају које означава тај објекат: ~ сном заспати, ~ монашком расом замонашити се, ~ миром умирити се, смирити се итд

покрити се пребацивши преко себе какав покривач, набацити на себе део одеће (обично капут не закопчавајући га).са објектом у инстр. значи бити у таквом стању, положају које означава тај објекат: ~ сном заспати, ~ монашком расом замонашити се, ~ миром умирити се, смирити се итд
Изворни текст (OCR)
огр́нути, о̀гр̄не̄м (аор. 2. и 3. л. о̏гр̄нӯ и о̀грте) сврш. 1. покрити кога пребацивши преко њега какав покривач (ради заштите од хладноће, кише и сл.), набацити на кога део одеће (обично капут не закопчавајући га). — Марамом огрте госпођу пажљиво. Јанк. М. фиг. Шета по палуби огрнута мјесечином и посута звијездама. Вил. 2. окопати пригрћући земљу уз биљку, загрнути (2б). — Провлачи се кроз огрнуте кукурузе. Ранк. 3. фиг. а. огрлити (2а). — Бршљан је твоје витко божанско дјело огрнуо. Цес. Д. б. огрлити (2б), обузети, захватити. — Као огањ га је огрнуо тај осјећај. Андр. И.