Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀гр̄ље

стом 4, стр. 8

о̀гр̄ље

огрље

Лема

огрље

Извор

том 4, стр. 8, редослед 20

  1. 1.

    огрлина.

    — Рекне он мало раздражено и одбаци с вранца огрље.
    Кос.
  2. 2.

    огрлица, ђердан.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — А бијеле порушио брке, па их ниже сузам од очију, ко̑ бисером огрље дјевојка.
    Март.
  3. 3.

    необ. грло.

    необ. — необично
    — Стручак витак, а огрље бело, око плаво. Кош. огрљи́вати се, огр̀љује̄м се несврш. и уч. према огрлити се.
    — Рудари су се огрљивали и љубили.
    Цес. А.
Изворни текст (OCR)
о̀гр̄ље с 1. огрлина. — Рекне он мало раздражено и одбаци с вранца огрље. Кос. 2. покр. огрлица, ђердан. — А бијеле порушио брке, па их ниже сузам од очију, ко̑ бисером огрље дјевојка. Март. 3. необ. грло. — Стручак витак, а огрље бело, око плаво. Кош. огрљи́вати се, огр̀љује̄м се несврш. и уч. према огрлити се. — Рудари су се огрљивали и љубили. Цес. А.