Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

огу́лити

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 10

огу́лити

огулити

Стална адреса

Лема

огулити

Извор

том 4, стр. 10, редослед 15

  1. 1.

    (трп. прид. о̀гӯљен) сврш. скинути нешто с нечега гулећи (обично кожу или кору).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придевс — средњи род
    — Могло се мировати ... док ти огуљени грабови ступови не изагњију.
    Шимун.
    Зубима огули батак одједном.
    Сек.
  2. 2.

    фиг. опленити, опљачкати, очерупати.

    pejorative
    фиг. — фигуративно, у преносном смислупеј. — пејоративно
    — Газду није грехота огулити!
    Ћор.
    Хтио би новаца, огулити ме кани.
    Мих.
Изворни текст (OCR)
огу́лити, о̀гӯлӣм (трп. прид. о̀гӯљен) сврш. 1. скинути нешто с нечега гулећи (обично кожу или кору). — Могло се мировати ... док ти огуљени грабови ступови не изагњију. Шимун. Зубима огули батак одједном. Сек. 2. фиг. пеј. опленити, опљачкати, очерупати. — Газду није грехота огулити! Ћор. Хтио би новаца, огулити ме кани. Мих.