ода́ва̄ње
одавање
Лема
одавање
Извор
том 4, стр. 12, редослед 5
- 1.
гл. им. од одавати (се) ода́вати, о̀да̄је̄м (мн. о̀да̄је̄мо, о̀да̄је̄те и ода́јемо, ода́јете; прил. сад. о̀дајӯћи и ода́јӯћи)несврш. 1. несврш. и уч. према одати.
- 2.
сведочити о чему, изражавати, чинити, остављати утисак.
— ице њезино ... одавало је велику одлучност.
Улива неко поверење, јер одаје светског Човека.
Пододреднице
1. несврш. и уч. према одати се. 2. нар. песн. удавати се. — Одавај се, Ане душо моја! НПХ
Изворни текст (OCR)
ода́ва̄ње с гл. им. од одавати (се). ода́вати, о̀да̄је̄м (мн. о̀да̄је̄мо, о̀да̄је̄те и ода́јемо, ода́јете; прил. сад. о̀дајӯћи и ода́јӯћи)несврш. 1. несврш. и уч. према одати. 2. сведочити о чему, изражавати, чинити, остављати утисак. — ице њезино ... одавало је велику одлучност. Том. Улива неко поверење, јер одаје светског Човека. Андр. И.