ода̀звати
одазвати
Лема
одазвати
Извор
том 4, стр. 13, редослед 2
- 1.
позвати кога да се издвоји између осталих; позивом учинити да неко некуд пође: ~ на страну.
— lоrа дана одазвао га доље у суд један господин.
Тада нека је бог слободно одазове к себи, она је извршила свој задатак.
- 2.
песн. одвратити, одговорити.
folk— Ту Краљићу добро јутро вичу, свијем Марко здрављем одазвао.
Пододреднице
1. а. одговорити гласом на чији позив, на дозивање: ~ стражару. — Коњ му познаваше глас, те би му се увијек одазвао ржући. Мат. б. изићи у сусрет, прихватити, испунити (жељу, молбу). — Жељи ћеш се мојој увијек одазвати. Јур. Нитко од гладних потребњака није се одазвао позиву. Гор. в. одговорити неким поступком, чином на нешто, реаговати. — Дотакнем се њених малих прстића, а она се одазва, стиснувши нежно моју руку. Шапч. г. одвратити у разговору, одговорити. — Господин је Далматинац — рече јој брат. — Драго ми је — чисто весело одазове се она. Ћип. 2. уследити, јавити се као одговор на што. — Са више страна одазове се мрмљање. Нех. 3. одразити се, утицати. — 'То се рђаво одазва на национално осећање изван Србије. СКГ 1937
Изворни текст (OCR)
ода̀звати, -зо̀ве̄м сврш. 1. позвати кога да се издвоји између осталих; позивом учинити да неко некуд пође: ~ на страну. — lоrа дана одазвао га доље у суд један господин. Мул. фиг. Тада нека је бог слободно одазове к себи, она је извршила свој задатак. Том. 2. нар. песн. одвратити, одговорити. — Ту Краљићу добро јутро вичу, свијем Марко здрављем одазвао. НП Вук.