Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̏дапео

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 14

о̏дапео

одапео QA: medium

Лема

одапео

Извор

том 4, стр. 14, редослед 14

  1. 1.а.

    -е̄ло трn. прид. о̏дапе̄т) сврш. а. уклонити затегнутост, напетост, учвршћеност, закоченост, откачити: ~ стреле.

    прид. — придев
    — Одапе коњиц на гуслама да он јако лупи по затегнутој кожи.
    Лоп.
    Градић као створен да уморном и нервозном сјеверњаку пружи потребни мир и живце му одапне.
    Андр. Н.
  2. 1.б.

    окинутџ, омаћи (пушку и сл.); испалити.

    сл. — слично
    — Пази ... лагано, да ти пушка не одапне. Петр.
  3. 1.в.

    Они су одапели задњи метак. Ми2.

  4. 2.а.

    фиг. бацити, упутити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — I овика свадљива хоспа... одапев похаран поглед на важног господина.
    Креш.
  5. 2.б.

    изрећи нагло, без оклевања; непромишљено рећи, бубнути.

    — Ту сам ја!
    — одапео је одмах Пинки као из пушке.
    Поп. Ј.
    Некад би страну ријеч употријебио у њезином правом значењу, а некад, опет, одапео би онако отприлике, како му на језик налети.
    Ћоп.
  6. 3.а.

    похитати, појурити; ир. загрепсти, стругнути.

    colloquial
    ир. — иронично
    — Седлај, па одапни у Сењ.
    Шен.
    А онда, када је жар свађе био највећи, одапне табанима о ледину и
    — бјеж
    Донч.
  7. 3.б.

    умрети, погинути.

    vulgar
    вулг. — вулгарно
    — Кад ... који од газда одапне ...онда се лудовало. Рад.
  8. 3.д.

    Управо је руска офензива и тај је мајор могуће већ негдје одапео. Мих.

  9. 3.в.

    повући, натегнути, отпити.

    — Одапе ништа слабије од старијега брата и додаде суд рођаку.
    Мат.

Фразе

~ папцима (папке) вулг. в. одапети (3б). — Ако и одапнем папцима, ја сам у рају. Јел.; ~ у све мехове пустити глас, ударити у дерњаву. — Зелени становници ритова и бара ... одапели у све мехове.
Шапч.

Пододреднице

~ се

1. ослободити се затегнутости, учвршћености, прикљештености и сл., откачити се, отети се. — фиг. Нешто је пукло иза горе. То се мјесец одапео из грања и дигао. Сиј. 2. надићи се, одскочити. — Видео се само горњи део прсију јо], која су се ... била уздигла, одапела, те по њима легле велике низе дуката. Станк

ослободити се затегнутости, учвршћености, прикљештености и сл., откачити се, отети се.надићи се, одскочити.
Изворни текст (OCR)
о̏дапео, -ла, -е̄ло; трn. прид. о̏дапе̄т) сврш. 1. а. уклонити затегнутост, напетост, учвршћеност, закоченост, откачити: ~ стреле. — Одапе коњиц на гуслама да он јако лупи по затегнутој кожи. Лоп. фиг. Градић као створен да уморном и нервозном сјеверњаку пружи потребни мир и живце му одапне. Андр. Н. б. окинутџ, омаћи (пушку и сл.); испалити. — Пази ... лагано, да ти пушка не одапне. Петр. В. Они су одапели задњи метак. Ми2. 2. фиг. а. бацити, упутити. — I овика свадљива хоспа... одапев похаран поглед на важног господина. Креш. б. изрећи нагло, без оклевања; непромишљено рећи, бубнути. — Ту сам ја! — одапео је одмах Пинки као из пушке. Поп. Ј. Некад би страну ријеч употријебио у њезином правом значењу, а некад, опет, одапео би онако отприлике, како му на језик налети. Ћоп. 3. разг. а. похитати, појурити; ир. загрепсти, стругнути. — Седлај, па одапни у Сењ. Шен. А онда, када је жар свађе био највећи, одапне табанима о ледину и — бјеж Донч. б. вулг. умрети, погинути. — Кад ... који од газда одапне ...онда се лудовало. Рад. Д. Управо је руска офензива и тај је мајор могуће већ негдје одапео. Мих. в. повући, натегнути, отпити. — Одапе ништа слабије од старијега брата и додаде суд рођаку. Мат.